петак, 8. април 2016.
четвртак, 7. април 2016.
Stari zapis - Jovan Dučić
Morе ćе ti govoriti o Bеskrajnosti,
nеbo o Čistoti, a mračni čеmprеsi o Tuzi. — A ti ćеš rеći
moru i nеbu i čеmprеsima: „Moja ljubav ima u sеbi i vašu
bеskrajnost, i vašu čistotu, i vašu tugu. Jеr zato što vas jе
moja duša obožavala, ona sе sazdala od onog što jе obožavala.“
Zvеzdе ćе ti govoriti o Vеčnosti,
a zorе o Svеtlosti. — A ti ćеš odgovoriti zvеzdama i zorama:
„Iz mojе ljubavi sе rađaju mlеčni putеvi i nеbеska kola, i
mirna svitanja na planini. Jеr vaša vеčnost i vaša svеtlost
nisu drugo nеgo atributi ljubavi.“
среда, 6. април 2016.
Epitaf na mom grobu - Rade Drainac
Prijatelji, izvršite pesnikovu
poslednju volju,
Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe
Ne recite "Bog da prosti!"
Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete
U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti
- Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete.
Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom
Moje je sve u ovom testamentu što danas pišem:
Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom
Okrenite joj glavu ka mome srcu
Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe
Ne recite "Bog da prosti!"
Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete
U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti
- Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete.
Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom
Moje je sve u ovom testamentu što danas pišem:
Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom
Okrenite joj glavu ka mome srcu
понедељак, 4. април 2016.
Ono što vidimo od stvari su stvari - Fernando Pesoa
Ono što vidimo od stvari su stvari.
Zašto bismo videli jednu stvar namesto
druge?
Zašto bi naše gledanje i slušanje
bilo obmanjivanje
Ako je gledanje i slušanje prosto
gledanje i slušanje?
Najvažnije je umeti videti,
Umeti videti bez razmišljanja,
Umeti videti dok se gleda,
A dok se gleda ne misliti,
Niti gledati dok se misli.
недеља, 3. април 2016.
петак, 1. април 2016.
Usamljenost - Ivan Bunjin
Vetar, kišica, magla što krije
Hladnu pustinju vode. Žiće,
Sve do proleća tu mrije,
Dotad svi vrtovi pusti biće.
Sam u kući. Za štafelajem
Tamnim. I prozor pun promaje.
Juče si sa mnom bila, ama
Tebi je sa mnom rastuženo.
Pred veče dana tog s kišama
Zboriš mi o kraju, ti ženo...
Zašto, zbogom? Sam, do proleti,
Bez žene treba preživeti...
Пријавите се на:
Постови (Atom)