Pismo ocu - Strahinja Ban Nušić

Dragi Ago, ne tuguj za mnom...

Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih ideala, koje smo tako složno propovedali 1908. godine. Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo, osećao sam da bih mogao budućoj Srbiji korisno poslužiti, ali... takva je sudbina.

Stari zapis - Jovan Dučić

Morе ćе ti govoriti o Bеskrajnosti, nеbo o Čistoti, a mračni čеmprеsi o Tuzi. — A ti ćеš rеći moru i nеbu i čеmprеsima: „Moja ljubav ima u sеbi i vašu bеskrajnost, i vašu čistotu, i vašu tugu. Jеr zato što vas jе moja duša obožavala, ona sе sazdala od onog što jе obožavala.“

Zvеzdе ćе ti govoriti o Vеčnosti, a zorе o Svеtlosti. — A ti ćеš odgovoriti zvеzdama i zorama: „Iz mojе ljubavi sе rađaju mlеčni putеvi i nеbеska kola, i mirna svitanja na planini. Jеr vaša vеčnost i vaša svеtlost nisu drugo nеgo atributi ljubavi.“

Epitaf na mom grobu - Rade Drainac

Prijatelji, izvršite pesnikovu poslednju volju,
Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe
Ne recite "Bog da prosti!"
Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete
U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti
- Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete.
Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom
Moje je sve u ovom testamentu što danas pišem:
Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom
Okrenite joj glavu ka mome srcu

Ono što vidimo od stvari su stvari - Fernando Pesoa

Ono što vidimo od stvari su stvari.

Zašto bismo videli jednu stvar namesto druge?

Zašto bi naše gledanje i slušanje bilo obmanjivanje

Ako je gledanje i slušanje prosto gledanje i slušanje?

Najvažnije je umeti videti,

Umeti videti bez razmišljanja,

Umeti videti dok se gleda,

A dok se gleda ne misliti,

Niti gledati dok se misli.

Staro vino - Žak Prever

Narandža na stolu,

tvoja haljina na podu,

a ti u mojoj postelji.

Usamljenost - Ivan Bunjin

Vetar, kišica, magla što krije
Hladnu pustinju vode. Žiće,
Sve do proleća tu mrije,
Dotad svi vrtovi pusti biće.
Sam u kući. Za štafelajem
Tamnim. I prozor pun promaje.

Juče si sa mnom bila, ama
Tebi je sa mnom rastuženo.
Pred veče dana tog s kišama
Zboriš mi o kraju, ti ženo...
Zašto, zbogom? Sam, do proleti,
Bez žene treba preživeti...

O Bori Stankoviću - Jovan Skerlić

...Na njegovoj poetičnoj liri nema mnogo žica. On zna za ljubav-strast, istočnjački zanosan ,,dert'' i bolni ,,sevdah'', ljubav-oluju, ljubav-stradanje, ljubav-fatalnost, ,,božansku bolest'' koju su stari opisivali, koja sažiže i uništava. Celo njegovo delo je, kako veli Jovan Dučić, ,,jedna velika ljubavna groznica''. Samo, posle te ljubavi ostaje gorak talog melanholije, tuga nad prolaznošću svega i nad nemilostivom prozom života, onaj prirodan ,,žal za mladost'' koji je Stanković silnije i lepše opevao no iko. Svi njegovi junaci i junakinje boluju od te iste ljubavne boljke, svi govore jednim istim jezikom, ali osećaju tako silno, govore tako lepo da se ne oseća monotonija tipova, predmeta i osećanja, no se sve izdiže nad Vranjem i našim dobom, i daje jak utisak velike, večite drame ljudskog života.

Iz knjige ,,Istorija nove srpske književnosti''

Romansa - Mika Antić

Na svet sam došao sličan ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.

I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlažno ljubio.

I kome treba, nežnost vratio.
I kome treba, bol izgubio.

Golgota Srbije - Stanislav Krakov

,,Na svojoj koži sam osetio i uvideo da mali narodi na Balkanu samo vade kestenje iz vatre za velike sile. Lako se opijaju nacionanalizmom, a ne primećuju da nestaju kao ljudi.''

Tamničareva pesma - Žak Prever

Kuda lepi tamničaru

Sa tim ključem poprskanim krvlju

Idem da oslobodim onu koju volim

Ako još ima vremena

A nju sam zatvorio

I nežno i svirepo

Na najskrovitijem mestu svojih želja

Na najdubljem mestu svojih nemira

U laži budućnosti

U gluposti zaklinjanja

Hoću da je oslobodim