Vetar, kišica, magla što krije
Hladnu pustinju vode. Žiće,
Sve do proleća tu mrije,
Dotad svi vrtovi pusti biće.
Sam u kući. Za štafelajem
Tamnim. I prozor pun promaje.
Juče si sa mnom bila, ama
Tebi je sa mnom rastuženo.
Pred veče dana tog s kišama
Zboriš mi o kraju, ti ženo...
Zašto, zbogom? Sam, do proleti,
Bez žene treba preživeti...
Sad oblaci, kraja im nema,
Isti, za nizom niz, prohode.
Tvoj trag pod kišom kraj trema
Rasplinu se, nali se vode.
Bolno mi je hodati samom
U predvečerja sivom tamom.
Za tobom viknuti u trenu
Htedoh: "Vrati se, tebe ljubih".
No prošlosti nema za ženu:
Tuđin sam joj, ona me ne ljubi.
Pa šta? Naložiću kamin, piti...
Dobro bi bilo psa kupiti.
Нема коментара:
Постави коментар