Smatram da se psihološki koreni rata
nalaze u biološki uslovljenoj agresivnoj prirodi ljudskog bića. Mi
„gospodari postanka“ nismo jedini obdareni ovom osobinom, već
smo veoma slični mnogim životinjama, a neke od njih, poput bika i
petla, nas čak i nadmašuju u njenom ispoljavanju. Agresivne
sklonosti su uvek prisutne u odnosima između muškaraca, a naročito
u odnosima između društava. Između njih često dolazi do
nesuglasica, a ukoliko se ne preduzmu određene mere predostrožnosti,
one prerastaju u svađe, pa i ratove. Nikada neću zaboraviti kakvu
su samo iskonsku mržnju moji školski drugovi gajili prema učenicima
iz susedne škole. Dolazilo je do nebrojenih svađa koje su
završavale opštim tučama. Ima li ikakve sumnje da krvna osveta i
sklonost ka duelima potiču iz ovog osećanja? Štaviše, smatram da
je ono glavna hrana još jednog strastvenog osećanja – časti.
Nove državne organizacije su morale
snažno da potisnu izraze primitivne prirode. Međutim, tamo gde se
susreću države, koje uz to ne pripadaju nekoj naddržavnoj
organizaciji, ovo osećanje agresivnosti povremno stvara takve
napetosti koje često dovode do ratova. Pri tome smatram takozvane
ciljeve i uzroke rata krajnje trivijalnim, jer ćemo ih vrlo lako
naći ako ih prilike iziskuju.
