Pismo ocu - Strahinja Ban Nušić

Dragi Ago, ne tuguj za mnom...

Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih ideala, koje smo tako složno propovedali 1908. godine. Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo, osećao sam da bih mogao budućoj Srbiji korisno poslužiti, ali... takva je sudbina.

O ratu - Albert Ajnštajn

Smatram da se psihološki koreni rata nalaze u biološki uslovljenoj agresivnoj prirodi ljudskog bića. Mi „gospodari postanka“ nismo jedini obdareni ovom osobinom, već smo veoma slični mnogim životinjama, a neke od njih, poput bika i petla, nas čak i nadmašuju u njenom ispoljavanju. Agresivne sklonosti su uvek prisutne u odnosima između muškaraca, a naročito u odnosima između društava. Između njih često dolazi do nesuglasica, a ukoliko se ne preduzmu određene mere predostrožnosti, one prerastaju u svađe, pa i ratove. Nikada neću zaboraviti kakvu su samo iskonsku mržnju moji školski drugovi gajili prema učenicima iz susedne škole. Dolazilo je do nebrojenih svađa koje su završavale opštim tučama. Ima li ikakve sumnje da krvna osveta i sklonost ka duelima potiču iz ovog osećanja? Štaviše, smatram da je ono glavna hrana još jednog strastvenog osećanja – časti.

Nove državne organizacije su morale snažno da potisnu izraze primitivne prirode. Međutim, tamo gde se susreću države, koje uz to ne pripadaju nekoj naddržavnoj organizaciji, ovo osećanje agresivnosti povremno stvara takve napetosti koje često dovode do ratova. Pri tome smatram takozvane ciljeve i uzroke rata krajnje trivijalnim, jer ćemo ih vrlo lako naći ako ih prilike iziskuju.

Pismo nastavniku - J. V. Staljin

Nastavniku, drugu Martišinu.

Dobio sam Vaše pismo o izgredima Vasilija Staljina. Hvala na pismu. Odgovaram sa velikim zakašnjenjem zbog prezauzetosti poslom. Molim Vas, izvinite.

Vasilij je razmažen momak osrednjih sposobnosti, neznalica koja nije uvek pravična, koja voli da ucenjuje slabe ,,rukovodioce”. On je često dripac slabe, tačnije − neorganizovane volje.

Razmazili su ga mnogi,,kumovi” i ,,kumići” uz isticanje da je on ,,Staljinov sin”. Srećan sam što se u Vama našao makar jedan nastavnik dostojan poštovanja koji se prema Vasiliju odnosi kao prema svima i od klipana zahteva da se potčini školskom režimu.

Nacista koji se ne kaje

On izgleda kao ma koji fini osamdesetogodišnjak. Ljubazan je prema svojim gostima, neprestano proveravajući da li nešto žele dok priča o tome koliko je bilo teško spaljivati Jevreje. Tokom tri sata i sedam minuta, on sedi ispred televizora gledajući ,,Šindlerovu listu'', prati ubijanja i gušenja gasom, pogubljenja muškaraca i žena, i decu koja umiru groznom smrću.

Munh, lekar u Robhauptenu, oblasti u Bavariji, mirno sedi. ,,Proces je prikazan potpuno tačno'', kaže. ,,Svaka pojedinost je tačna. Tako je bilo.'' Trebalo bi da on zna. Nadgledao je selekciju u Aušvicu sa jednim SS doktorom.

Munh daje sopstveni opis ,,Jevreji su pažljivo slagani jedan na drugog i paljeni. Ali, nisu hteli da gore. To je bio tehnički problem, i on je, naravno, rešen.

Ka srpskom stanovištu

DISKONTINUITETI su jedan od glavnih uzroka nezavidnog stanja u kome se srpski narod danas nalazi. Srbi su samo u poslednjem veku svakih nekoliko decenija menjali znamenja - zastave, grbove, himne - pod kojima su živeli, ratovali i ginuli. Menjali su, milom ili silom, imena svojih država, pa čak i sopstveno nacionalno ime.

U životu pojedinca tako česte promene identiteta mogu da dovedu samo do nesigurnosti i poremećaja; nema razloga da se sumnja da je tako i u životu nacije. Da bi se shvatilo u kojoj meri ove vrste diskontinuiteta obeležavaju srpsku istoriju, dovoljno je da se setimo istorije Engleza, koja se, bar u poslednjih nekoliko vekova, može nazvati istorijom kontinuiteta.

Uobičajeno je da se u srpskoj istoriji traže diskontinuiteti. Ali malo ko se pozabavio kontinuitetima srpske istorije. Oni su, međutim, vremenom potvrđene tačke oslonca, "mesta sećanja", koja, za razliku od diskontinuiteta, ulivaju sigurnost. Oko vrednosti koje su, u srpskoj istoriji, potvrdili vekovi najlakše se uspostavlja osnovni konsenzus, kao glavni uslov opstanka, trajanja jedne kulture, društva i nacije.