Cepkavo slomljena grana
visi već godinama,
pod vetrom joj škripi pesma
vazdanja,
bez lišća je, bez kore,
gola, od predugog života
umorna, od predugog
umiranja.
Pesma joj opora, žilava,
prkosna
i puna straha potajna
još jedno leto,
još jednu zimu odzvanja.
Нема коментара:
Постави коментар