Pismo ocu - Strahinja Ban Nušić

Dragi Ago, ne tuguj za mnom...

Ja sam pao na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih ideala, koje smo tako složno propovedali 1908. godine. Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo, osećao sam da bih mogao budućoj Srbiji korisno poslužiti, ali... takva je sudbina.

Stari zapis - Jovan Dučić

Morе ćе ti govoriti o Bеskrajnosti, nеbo o Čistoti, a mračni čеmprеsi o Tuzi. — A ti ćеš rеći moru i nеbu i čеmprеsima: „Moja ljubav ima u sеbi i vašu bеskrajnost, i vašu čistotu, i vašu tugu. Jеr zato što vas jе moja duša obožavala, ona sе sazdala od onog što jе obožavala.“

Zvеzdе ćе ti govoriti o Vеčnosti, a zorе o Svеtlosti. — A ti ćеš odgovoriti zvеzdama i zorama: „Iz mojе ljubavi sе rađaju mlеčni putеvi i nеbеska kola, i mirna svitanja na planini. Jеr vaša vеčnost i vaša svеtlost nisu drugo nеgo atributi ljubavi.“

Epitaf na mom grobu - Rade Drainac

Prijatelji, izvršite pesnikovu poslednju volju,
Kad me sa đubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupe
Ne recite "Bog da prosti!"
Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i pete
U rupu za mrtvu paščad strpajte moje kosti
- Tako će pravedno biti sahranjeno dobro dete.
Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom
Moje je sve u ovom testamentu što danas pišem:
Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom
Okrenite joj glavu ka mome srcu

Ono što vidimo od stvari su stvari - Fernando Pesoa

Ono što vidimo od stvari su stvari.

Zašto bismo videli jednu stvar namesto druge?

Zašto bi naše gledanje i slušanje bilo obmanjivanje

Ako je gledanje i slušanje prosto gledanje i slušanje?

Najvažnije je umeti videti,

Umeti videti bez razmišljanja,

Umeti videti dok se gleda,

A dok se gleda ne misliti,

Niti gledati dok se misli.

Staro vino - Žak Prever

Narandža na stolu,

tvoja haljina na podu,

a ti u mojoj postelji.

Usamljenost - Ivan Bunjin

Vetar, kišica, magla što krije
Hladnu pustinju vode. Žiće,
Sve do proleća tu mrije,
Dotad svi vrtovi pusti biće.
Sam u kući. Za štafelajem
Tamnim. I prozor pun promaje.

Juče si sa mnom bila, ama
Tebi je sa mnom rastuženo.
Pred veče dana tog s kišama
Zboriš mi o kraju, ti ženo...
Zašto, zbogom? Sam, do proleti,
Bez žene treba preživeti...

O Bori Stankoviću - Jovan Skerlić

...Na njegovoj poetičnoj liri nema mnogo žica. On zna za ljubav-strast, istočnjački zanosan ,,dert'' i bolni ,,sevdah'', ljubav-oluju, ljubav-stradanje, ljubav-fatalnost, ,,božansku bolest'' koju su stari opisivali, koja sažiže i uništava. Celo njegovo delo je, kako veli Jovan Dučić, ,,jedna velika ljubavna groznica''. Samo, posle te ljubavi ostaje gorak talog melanholije, tuga nad prolaznošću svega i nad nemilostivom prozom života, onaj prirodan ,,žal za mladost'' koji je Stanković silnije i lepše opevao no iko. Svi njegovi junaci i junakinje boluju od te iste ljubavne boljke, svi govore jednim istim jezikom, ali osećaju tako silno, govore tako lepo da se ne oseća monotonija tipova, predmeta i osećanja, no se sve izdiže nad Vranjem i našim dobom, i daje jak utisak velike, večite drame ljudskog života.

Iz knjige ,,Istorija nove srpske književnosti''

Romansa - Mika Antić

Na svet sam došao sličan ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.

I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlažno ljubio.

I kome treba, nežnost vratio.
I kome treba, bol izgubio.

Golgota Srbije - Stanislav Krakov

,,Na svojoj koži sam osetio i uvideo da mali narodi na Balkanu samo vade kestenje iz vatre za velike sile. Lako se opijaju nacionanalizmom, a ne primećuju da nestaju kao ljudi.''

Tamničareva pesma - Žak Prever

Kuda lepi tamničaru

Sa tim ključem poprskanim krvlju

Idem da oslobodim onu koju volim

Ako još ima vremena

A nju sam zatvorio

I nežno i svirepo

Na najskrovitijem mestu svojih želja

Na najdubljem mestu svojih nemira

U laži budućnosti

U gluposti zaklinjanja

Hoću da je oslobodim

O ratu - Albert Ajnštajn

Smatram da se psihološki koreni rata nalaze u biološki uslovljenoj agresivnoj prirodi ljudskog bića. Mi „gospodari postanka“ nismo jedini obdareni ovom osobinom, već smo veoma slični mnogim životinjama, a neke od njih, poput bika i petla, nas čak i nadmašuju u njenom ispoljavanju. Agresivne sklonosti su uvek prisutne u odnosima između muškaraca, a naročito u odnosima između društava. Između njih često dolazi do nesuglasica, a ukoliko se ne preduzmu određene mere predostrožnosti, one prerastaju u svađe, pa i ratove. Nikada neću zaboraviti kakvu su samo iskonsku mržnju moji školski drugovi gajili prema učenicima iz susedne škole. Dolazilo je do nebrojenih svađa koje su završavale opštim tučama. Ima li ikakve sumnje da krvna osveta i sklonost ka duelima potiču iz ovog osećanja? Štaviše, smatram da je ono glavna hrana još jednog strastvenog osećanja – časti.

Nove državne organizacije su morale snažno da potisnu izraze primitivne prirode. Međutim, tamo gde se susreću države, koje uz to ne pripadaju nekoj naddržavnoj organizaciji, ovo osećanje agresivnosti povremno stvara takve napetosti koje često dovode do ratova. Pri tome smatram takozvane ciljeve i uzroke rata krajnje trivijalnim, jer ćemo ih vrlo lako naći ako ih prilike iziskuju.

Laku noć - Aleksa Šantić

Jakovu

Sunce tone, dan se kloni;

U daljini zvono zvoni,

Studeni mu dršće glas.

Vjetar huji, i sve jače

Po obali drvlje plače

I žalosno gleda nas.

Naša ljubav - Rade Drainac

Noć me ta u mladosti stiže,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje čovek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke liže?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.
I mada mi davno reče sve,
Uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet… izvan te kobne žene

Kosovo polje - Vasko Popa

Polje kao svako
Dlan i po zelenila

Mlad mesec kosi
Pšenicu selicu
Dva ukrštena sunčeva zraka

Slažu je u krstine

Nenadani susret - Vislava Šimborska

Veoma smo predusretljivi jedno prema drugom,
tvrdimo, da je lepo sresti se posle mnogo godina.

Naši tigrovi mleko piju.
Naši jastrebovi pešice idu.
Naše ajkule u vodi tonu.
Naši vuci pred otvorenim kavezom zevaju.

Hamlet - Boris Pasternak

Žagor stade. Već sam usred bine.

O dovratak naslonjen: ja lovim

U odjeku nekom iz dubine

Šta će biti sa životom ovim.

Na mene je uperen mrak noći

Kroz hiljadu dvogleda na osi.

Ave, oče, ako si u moći,

Mimo mene ovu čašu nosi.

Pesma - Novalis

Jednom, kad brojke i znamenja
ne budu ključ za sva stvorenja,
kad svak što peva, ljubi, sanja
imao bude više znanja
od svakojega učenjaka,
kad svet iz dubokoga mraka
počne ko stvarni svet da hodi
prema životu i slobodi,
kad svetlost se sa senkom spari
u pravu jasnost sviju stvari,

Škripanje slomljene grane - Herman Hese

Cepkavo slomljena grana

visi već godinama,

pod vetrom joj škripi pesma vazdanja,

bez lišća je, bez kore,

gola, od predugog života

umorna, od predugog umiranja.

Kritika metafore - Branko Miljković

Dve reči tek da se kažu dodirnu se

i ispare u nepoznato značenje

koje s njima nikakve veze nema

jer u glavi postoji jedna jedina reč

a pesma se piše samo zato

da ta reč ne bi morala da se kaže

tako reči jedna drugu uče

Pismo nastavniku - J. V. Staljin

Nastavniku, drugu Martišinu.

Dobio sam Vaše pismo o izgredima Vasilija Staljina. Hvala na pismu. Odgovaram sa velikim zakašnjenjem zbog prezauzetosti poslom. Molim Vas, izvinite.

Vasilij je razmažen momak osrednjih sposobnosti, neznalica koja nije uvek pravična, koja voli da ucenjuje slabe ,,rukovodioce”. On je često dripac slabe, tačnije − neorganizovane volje.

Razmazili su ga mnogi,,kumovi” i ,,kumići” uz isticanje da je on ,,Staljinov sin”. Srećan sam što se u Vama našao makar jedan nastavnik dostojan poštovanja koji se prema Vasiliju odnosi kao prema svima i od klipana zahteva da se potčini školskom režimu.

Rastali smo se - Mihail Ljermontov

Rastali smo se – no lik lepi taj

Još u srcu nosim svom,

Ko lepih dana odblesak i sjaj,

Ko ljubav – dušu miluje mi njom.

Fijesta - Žak Prever

I čaše su bile prazne, i flaša razbijena, i krevet raspremljen, i vrata zatvorena, i sve staklene zvezde sreće i lepote treptale su u prašini nepočišćene sobe..

Nacista koji se ne kaje

On izgleda kao ma koji fini osamdesetogodišnjak. Ljubazan je prema svojim gostima, neprestano proveravajući da li nešto žele dok priča o tome koliko je bilo teško spaljivati Jevreje. Tokom tri sata i sedam minuta, on sedi ispred televizora gledajući ,,Šindlerovu listu'', prati ubijanja i gušenja gasom, pogubljenja muškaraca i žena, i decu koja umiru groznom smrću.

Munh, lekar u Robhauptenu, oblasti u Bavariji, mirno sedi. ,,Proces je prikazan potpuno tačno'', kaže. ,,Svaka pojedinost je tačna. Tako je bilo.'' Trebalo bi da on zna. Nadgledao je selekciju u Aušvicu sa jednim SS doktorom.

Munh daje sopstveni opis ,,Jevreji su pažljivo slagani jedan na drugog i paljeni. Ali, nisu hteli da gore. To je bio tehnički problem, i on je, naravno, rešen.

Štapovi i štake - Vladislav Petković Dis

Da se poklonim pred vama, junaci,
Što sad nosite štapove i štake:
Novome dobu vi ste svetli zraci,
Kô mnogi živi, kao mnoge rake.

Da se poklonim odano i smerno
Pred vama što ste te rane bez leka
Primili na se kô znamenje verno
Istinske službe, probuđenog veka.

Da se poklonim pred vama što sada
Na svaki korak brižljivo pazite:
Tu skoro carstvo zgazili ste, mada
Sad mali potok sa mukom gazite.

Poreklo ljubavi - Vasko Popa

Čekam sunce na klupi u parku

Preko puta od moga stana

Pratim hod oblaka na nebu

I zagrljenih parova

Na stazi između borova

Čitač novina s drugog kraja klupe

Prati hod mojih pogleda

Ljubav nije oduvek postojala

Nju je znate izmislila sirotinja

Dan šesti - Rastko Petrović

Više od trideset sati Stevan nije ništa okusio. Načinio je jedan korak i smušeno, smešeći se smeteno, opet pao. Ljudi su seli oko njega. Jednom uzicom uvezali su mu krpe oko noge, a zatim nisu više znali šta da čine. Iz nekog zavežljaja izvadili su komadić peksimita i parče šećera. Nije imao snage da zagrize. Stavili su mu između zuba šećer, koji je ostajao čitav. Čak nije bilo dovoljno pljuvačke da ga rastvori.

Onda je jedan od njih otišao da goni psa, a ovaj se povlačio pred čovekom bez volje, bez žurbe, tačno onoliko koliko ga je čovek pratio, uz zamahe ruke i uz psovke. Zatim, kada se čovek vratio, životinja je ostala samo nekoliko trenutaka u nedoumici, pa je onda opet došla na isto mesto gde je do malopre ležala. To je bila najupornija životinja koja se mogla zamisliti!

Dole škole

Mnogi učenici, naročito oni siromašni, intuitivno znaju šta će im škole pružiti. U njma će ih školovati da brkaju proces i suštinu.

Čim se ova razlika zamagli čovek pretpostavlja da važi jedna nova logika: što se nešto više obrađuje to će se dobiti bolji rezultati: ili, uspeh se postiže eskalacijom.

Na taj način, đaka „školuju“ da brka nastavu s učenjem, prelazak u viši razred s obrazovanjem, diplomu sa stručnošću, a tečno izražavanje sa sposobnošću Kazivanja nečeg novog. Uobrazilja mu je „školovana“ da mesto vrednosti prihvati usluge. Lečenje se brka sa brigom o zdravlju, socijalni rad s boljim životom zajednice, policijska zaštita sa sigurnošću, vojna ravnoteža s nacionalnom bezbednošću, jurnjava za novcem s plodonosnim radom. Definicija zdravlja, učenja, dostojanstva, nezavisnosti i stvaralačkog pregnuća svodi se na delatnost ustanova koje tvrde da služe njihovom ostvarivanju, a njihovo unapređenje dovedeno je u zavisnost od dodele većih sredstava za rad bolnica, škola i drugih agencija o kojima je reč(…)

Trenuci samo

Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah,
zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao,
više sutona posmatrao,
na više planina se popeo
više reka preplivao.

Veliki duh

S vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh otkrića silazi na zemlju da saopšti neku tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. Kad shvati skriveno značenje, srećni izabranik vidi čudesnu promenu: pred njegovim ushićenim očima je jedan novi svet, jedva da naslućuje sličnost sa starim. To nije prolazna iluzija, puka igra njegove razigrane mašte ili fantom od izmaglice koja će se razići. Čuda koja vidi, koliko god da izgledaju udaljena, ostaće ovde. On to zna, nema ni senke sumnje u njegovom umu, svakim delićem svog tela on oseća: to je Velika ideja.”

Od tada pa dalje ideja je u „vazduhu”. On je šapatom prenosi nekom prijatelju, taj prijatelj drugom prijatelju, taj opet nekom drugom – neobična priča, niko osim njega samog ne može da je shvati. Šapat se umnožava, putuje – na konju,kočijom, železnicom i brodom, telegrafom i telefonom – slab, tajanstven šapat, na nekom nepoznatom jeziku, putuje celom Zemljinom kuglom.

Neka spavaju

Oni koji ne osećaju ovu ljubav

kako ih nosi poput reke,

oni koji zoru ne piju

kao da je čaša izvorske vode,

i koji zalazak sunca ne večeraju,

oni koji se ne žele promeniti,

neka spavaju..

Tri najneobičnije reči

Kada izgovaram reč Budućnost,
prvi slog već odlazi u prošlost.

Kada izgovaram reč Tišina,
narušavam je.

Nekada smo svet znali nasumice

Nekada smo svet znali nasumice:
- beše tako malen, mogao je stati u stisak rukovanja,
tako lak da se mogao opisati osmehom,
tako običan - kao u molitvi odjek starih istina.

Ka srpskom stanovištu

DISKONTINUITETI su jedan od glavnih uzroka nezavidnog stanja u kome se srpski narod danas nalazi. Srbi su samo u poslednjem veku svakih nekoliko decenija menjali znamenja - zastave, grbove, himne - pod kojima su živeli, ratovali i ginuli. Menjali su, milom ili silom, imena svojih država, pa čak i sopstveno nacionalno ime.

U životu pojedinca tako česte promene identiteta mogu da dovedu samo do nesigurnosti i poremećaja; nema razloga da se sumnja da je tako i u životu nacije. Da bi se shvatilo u kojoj meri ove vrste diskontinuiteta obeležavaju srpsku istoriju, dovoljno je da se setimo istorije Engleza, koja se, bar u poslednjih nekoliko vekova, može nazvati istorijom kontinuiteta.

Uobičajeno je da se u srpskoj istoriji traže diskontinuiteti. Ali malo ko se pozabavio kontinuitetima srpske istorije. Oni su, međutim, vremenom potvrđene tačke oslonca, "mesta sećanja", koja, za razliku od diskontinuiteta, ulivaju sigurnost. Oko vrednosti koje su, u srpskoj istoriji, potvrdili vekovi najlakše se uspostavlja osnovni konsenzus, kao glavni uslov opstanka, trajanja jedne kulture, društva i nacije.

Paths of glory

Režija; Stenli Kjubrik
Scenario: Stenli Kjubrik, Kalder Vilingam, Džim Tompson
Uloge: Kirk Daglas, Džordž Makredi....

Psihologija zla

The line between good and evil is permeable and almost anyone can be induced to cross it when pressured by situational forces.

***

That human behavior is more influenced by things outside of us than inside. The 'situation' is the external environment. The inner environment is genes, moral history, religious training.

***

Uberi dan, jer taj dan si ti

Jedni, s očima uprtim u prošlost

Vide ono što ne vide; drugi, uperivši

Iste oči u budućnost, vide

Ono što se ne može videti.

Leptir u vinu

U moju kupu s vinom jedan je leptir pao,

pijano predan slatkoj propasti jedva se trza

još po tečnosti, ko da mila mu smrt je brza;

napokon sam ga prstom odatle izvukao.